FUDBALSKI TO JE HRAM.

FUDBALSKI TO JE HRAM...Bojim se da ovaj blog nece biti najbolje shvacen medju nekim danasnjim pripadnicima SVETOG JUGA.Plasim se da se u njemu nece pronaci svi oni momci i devojke opcinjeni danas nekim"arenama,koloseumima ili raznim stadionima svetlosti..."Ali,ja ga pisem i posvecujem svim mojim"saborcima"iz ranih 80-ih i 90-ih koji su rasli zajedno sa nasim HRAMOM.Svima onima koji se secaju svakog komada betona na SVETOM JUGU,crno-belih a kasnije sivih,od zuba vremena,"nazovi stolica",koji se secaju svakog polucitavog pisoara,svake sporedne ulicice ili precice do stadiona.Nama,kojima je on bio druga kuca i sa kojim smo rasli,starili,bezali iz skole ili posla,ostavljali devojke...Prica ima mnogo.Svako od nas ima svoju anegdotu,svoju istinu i svako ce od nas nekom ispricati kako su nas"postrojavali"policijski konji i produzeni pendreci,kako je"goreo"istok protiv Rome,ili kako je stvorio neko neraskidivo prijateljstvo.Secam se ja dobro i brdasceta na Grbavici,uvek me je cudio krs i kamen na Kantridi ili me je istinski odusevljavao tek otvoreni Poljud...Ali uvek je preovladavalo ono"Svuda podji,svojoj kuci dodji"i mi smo se sa neskrivenim ushicenjem uvek vracali njemu.Vracali da ponovo osetimo nesto neobjasnjivo i nesto neopisivo.Koliko smo samo puta uz stari dobri navijacki hit"EVERY-GO PAR-TI-ZAN-JE SAM-PI-ON"padali,razbijali kolena,noseve i laktove,ustajali i uz osmeh,polupijani ili trezni,grlili prvog BRATA do sebe ne znajuci ni ko je ni sta je?Koliko smo samo puta posle utakmice ljubili sipku ili zid na SVETOM JUGU,oprastajuci se od njega za taj dan a onda trcali preko autokomande i Slavije do stanice gde smo se razilazili kao rod rodjeni?Jednostavno,rasli smo sa njim i on sa nama.Radovali smo se svakom novom prozoru,vratima,kabini...cudili se nicim izazvanim novopostavljenim stolicama ali i uvek govorili"Kakav je takav je,nas je"!I danas je osecaj isti.Kad god se nadjem na njemu,i posle toliko vremena,ulazim sat-dva ranije.Sedam na cudne stolice istoka ili zapada i...naviru secanja.Secanja na stari semafor lampas i zmirkanje njegovih lampica,na stari dobri tunel i ne retko problem sa dizanjem njegovog"poklopca",secanja na visoku ogradu,stare zvucnike koji se povijaju pod naletima kosave i iz kojih dopire nerazumljiv glas...Secanja na zmirkanje nasih reflektora i na STARI DOBRI JUG!E to nam nikada niko ne moze i ne sme oduzeti.Bas kao ni ono sto smo nas petorica matorih konja osetili protiv nebitnih Maltezana,pokisli i mokri do gole koze.Bilo nam je dovoljno samo da se pogledamo i prasnemo u smeh misleci svi jedno:"Sve se menja i prolazi,samo mi STARI GROBARI ostajemo isti-LUDI I DO GROBA VERNI"!!!Jbm.li ga-VALJDA JE TO LJUBAV?
GOXY:)