Kazu da je nekada"vrh novinarstva"bio da sedis pored nekog vrhunskog sportiste i uzmes mu par reci za svoje novine.Kazu, takodje, da danas "vrhom novinarstva" :smatraju "hrabrost" da pogodis trenera loptom iz prvog reda ili uzmes neki evro za placenu pricu ili laz..
Posto ja nisam ni od jednih ni od drugih, posto nisam ni novinar ni urednik ni neki "mudonja",vec samo obican maleni navijac SVETOG PARTIZANA, smatram da sam polako ali sigurno,na jedan predivan nacin, poceo da dosezem "svoje vrhove"...Dokaz je nedelja 05.04.2015. godine i nezaboravno poslepodne sa PRIJATELJICOM IZ NARODA,ORTAKOM IZ KRAJA i DRUGOM DO KOSKE~kosarkasicom i reprezentativkom BOJANOM VULIC!
Od samog pocetka ,razgovor tipa:"Izvini,kako si pocela karijeru, ko je tvoj prvi trener,koliko si visoka,imas li decka i bla-bla-truc" nije dolazio u obzir.Na "prvi pas" ili na "prvu loptu",kako kome odgovara,bio je to razgovor DVA PRIJATELJA od ranije, bez prethodnog druzenja i kafenisanja, dve narodne duse ili dva prosta uma.Prica milion, zajednickih tema duplo toliko, a foliranja i neiskrenosti ni jednog trenutka.Zajedno sa prisutnim prijateljem iz mladjanih dana, osecao sam se bas kao deo te price od ranije, i bas kao deo necijeg zivota protkanog uspesima i titulama.
Mogli smo se druziti"do sutra", mogli smo pricati o svemu i na PRIRODAN NACIN, jer, sve mozes postici ako osetis da za sagovornika imas nekog ko nema taj problem "vise vrednosti" ili problem u glavi sa manijom velicine.BOKA,ORTAK IZ KRAJA ILITI NARODSKA DUSA OD DEVOJKE,zasigurno ih nema i nece ih nikada ni imati.Ona ima dusu, viziju i planove.Da li ce to ostvariti ako jos bude sa opremom i patikama na terenu ili sutra, kao majka i uspesna poslovna zena, to nije ni bitno.Vazno i najbitnije je to da ova devojka ima svoj stav,drzanje i rec u zivotu sto u ovoj zemlji, kad-tad, mora dobiti na tezini!
I zato,ma koliko ti bilo cudno ili nepojmljivo, opet ti kazem:
BOJANA BOKO, BARABO VULIC, CAST MI JE DA TAKVA VELICINA OD COVEKA,MENE NAZIVA SVOJIM PRIJATELJEM!
GOXY:)
Posto ja nisam ni od jednih ni od drugih, posto nisam ni novinar ni urednik ni neki "mudonja",vec samo obican maleni navijac SVETOG PARTIZANA, smatram da sam polako ali sigurno,na jedan predivan nacin, poceo da dosezem "svoje vrhove"...Dokaz je nedelja 05.04.2015. godine i nezaboravno poslepodne sa PRIJATELJICOM IZ NARODA,ORTAKOM IZ KRAJA i DRUGOM DO KOSKE~kosarkasicom i reprezentativkom BOJANOM VULIC!
Od samog pocetka ,razgovor tipa:"Izvini,kako si pocela karijeru, ko je tvoj prvi trener,koliko si visoka,imas li decka i bla-bla-truc" nije dolazio u obzir.Na "prvi pas" ili na "prvu loptu",kako kome odgovara,bio je to razgovor DVA PRIJATELJA od ranije, bez prethodnog druzenja i kafenisanja, dve narodne duse ili dva prosta uma.Prica milion, zajednickih tema duplo toliko, a foliranja i neiskrenosti ni jednog trenutka.Zajedno sa prisutnim prijateljem iz mladjanih dana, osecao sam se bas kao deo te price od ranije, i bas kao deo necijeg zivota protkanog uspesima i titulama.
Mogli smo se druziti"do sutra", mogli smo pricati o svemu i na PRIRODAN NACIN, jer, sve mozes postici ako osetis da za sagovornika imas nekog ko nema taj problem "vise vrednosti" ili problem u glavi sa manijom velicine.BOKA,ORTAK IZ KRAJA ILITI NARODSKA DUSA OD DEVOJKE,zasigurno ih nema i nece ih nikada ni imati.Ona ima dusu, viziju i planove.Da li ce to ostvariti ako jos bude sa opremom i patikama na terenu ili sutra, kao majka i uspesna poslovna zena, to nije ni bitno.Vazno i najbitnije je to da ova devojka ima svoj stav,drzanje i rec u zivotu sto u ovoj zemlji, kad-tad, mora dobiti na tezini!
I zato,ma koliko ti bilo cudno ili nepojmljivo, opet ti kazem:
BOJANA BOKO, BARABO VULIC, CAST MI JE DA TAKVA VELICINA OD COVEKA,MENE NAZIVA SVOJIM PRIJATELJEM!
GOXY:)
Нема коментара:
Постави коментар