Bio je sedamdesetneki minut...Bitna utakmica kao i uvek... ime protivnika nebitno.. ali, za istoriju i sve one koji ce SVETI DRES oblaciti u buducnosti, da se pomene... igrao je PARTIZAN protiv Radnickog iz KGa...
Gol kao gol, ni prvii ni poslednji, radost navijacka kao i uvek, "buket"igraca nad slavljenikom vidjena milion puta...Nista neobicno, kao ni ta pomesana radost i bes kod KAPITENA u ocima posle postignutog gola za svoj PARTIZAN...
Nista neobicno na citavom stadionu, osim na delu gde je minutima nakon gola vladao muk, divljenje i paznja prema nekom ko je pustio suze, iskazao emocije na taj nacin i pokazao koliko breme nosi citava jedna porodica i familija.GOSPODJA TIJANA ILIC, kao da je u tom trenutku skinula sa sebe milion tona tereta,kao da je i sama trcala do tada zajedno sa svojim suprugom i kao da je od toga zavisi citava buducnost,nije mogla vise da izdrzi.Suze radosnice, suze emocija i suze nade, svakog pored nje su ostavile zatecenim i nespremnim na bilo kakvu reakciju.Bivsi fudbaleri, legende JUGA, otac KAPITENA...svi oko nje nisu imali hrabrosti da te emocije zaustave ni da bilo sta kazu.Kao da se citava sezona, sve nepravde, muke i odricanja, stopila u taj gol, GOSPODJA ILIC nije krila svoja osecanja...
Rekoh, na KAPITENA smo vec i navikli.On je za svoje GROBARSTVO dobio pesme, aplauze divljenja i mesto LEGENDE PARTIZANA.Ali,za nauk ostalima, za dokaz razlike nas i drugih, za sledece KAPITENE i one koji ce ih birati...neka ova prica o GROBARSKOJ PORODICI ostane.Neka se zna i neka pamte sledece generacije da GROBARSTVO ne mozes kupiti, folirati ili kopirati.
A za TIJANU,NEVU, SASU I NIKSU...ZA GOSPODSKU PORODICU ILIC, poruka ne postoji.Oni su nas PONOS ,oni su olicenje nase POSEBNOSTI i NASE BORBE.Sve ono sto GROBARSTVO treba da bude, danas se pise slovima:ILIC!!!
HVALA VAM STO POSTOJITE!
GOXY:)
Gol kao gol, ni prvii ni poslednji, radost navijacka kao i uvek, "buket"igraca nad slavljenikom vidjena milion puta...Nista neobicno, kao ni ta pomesana radost i bes kod KAPITENA u ocima posle postignutog gola za svoj PARTIZAN...
Nista neobicno na citavom stadionu, osim na delu gde je minutima nakon gola vladao muk, divljenje i paznja prema nekom ko je pustio suze, iskazao emocije na taj nacin i pokazao koliko breme nosi citava jedna porodica i familija.GOSPODJA TIJANA ILIC, kao da je u tom trenutku skinula sa sebe milion tona tereta,kao da je i sama trcala do tada zajedno sa svojim suprugom i kao da je od toga zavisi citava buducnost,nije mogla vise da izdrzi.Suze radosnice, suze emocija i suze nade, svakog pored nje su ostavile zatecenim i nespremnim na bilo kakvu reakciju.Bivsi fudbaleri, legende JUGA, otac KAPITENA...svi oko nje nisu imali hrabrosti da te emocije zaustave ni da bilo sta kazu.Kao da se citava sezona, sve nepravde, muke i odricanja, stopila u taj gol, GOSPODJA ILIC nije krila svoja osecanja...
Rekoh, na KAPITENA smo vec i navikli.On je za svoje GROBARSTVO dobio pesme, aplauze divljenja i mesto LEGENDE PARTIZANA.Ali,za nauk ostalima, za dokaz razlike nas i drugih, za sledece KAPITENE i one koji ce ih birati...neka ova prica o GROBARSKOJ PORODICI ostane.Neka se zna i neka pamte sledece generacije da GROBARSTVO ne mozes kupiti, folirati ili kopirati.
A za TIJANU,NEVU, SASU I NIKSU...ZA GOSPODSKU PORODICU ILIC, poruka ne postoji.Oni su nas PONOS ,oni su olicenje nase POSEBNOSTI i NASE BORBE.Sve ono sto GROBARSTVO treba da bude, danas se pise slovima:ILIC!!!
HVALA VAM STO POSTOJITE!
GOXY:)
Нема коментара:
Постави коментар