Covek kojeg je sudbina, zajedno sa komentatorom Mladenom Delicem, izabrala da bude deo istorije i deo dozivotnih fudbalskih prica.Igrac koji je daleke 1983.u decembru mesecu odveo tadasnju Jugoslaviju na EP golom koji ce ostati kao"pokazna vezba" svim generacijama da nikada ne treba odustati od zacrtanih ciljeva.
Igracina, rodjena 2. jula 1960. godine na Cetinju, svoj decacki san da igra za PARTIZAN je ostvario 1981.godine presavsi iz FK Lovcena gde je igrao na svim pozicijama u timu, jednom cak zavrsivsi i na golu.O nekom novcu i potpisivanju velikog ugovora nije bilo ni reci.Skromni Ljubomir o tome nije ni razmisljao , mastajuci da samo ostvari svoju , i zelju CRNO-BELO obojene familije Radanovic da obuce najdrazi dres.Kako je i sam priznao kasnije, ne verujuci da se to dogadja,samo je pomislio:"Boze , boze...niko drugi do PARTIZAN...klub moje porodice, moj najdrazi klub"...
Igrao je ovaj majstor u kopackama za svoj PARTIZAN od 1981. do 1988.negde oko 170 utakmica i postigao 15ak golova.Davno je rekao da mu je najdraza utakmica u SVETOM dresu bila ona u Zagrebu protiv Dinama 2:3 kada smo te godine obezbedili titulu bas na njoj.Kasnije je otisao u Standard, igrao za Nicu ponovo Standard i Belinconu...Ali uvek i zauvek ostao uz svoj PARTIZAN i svoje GROBARE.
Zajedno sa NENADOM STOJKOVICEM, licno meni ostaje u secanju kao retko koji igrac koji je mogao na teren, po svom ponasanju, da izadje sa kravatom i u odelu.Gospodskog drzanja i manira, krvavi ratnik po potrebi na utakmici, LJUBOMIRA cu tako pamtiti i biti mu zahvalan jer je pokazao da ovaj sport i te kako mogu igrati GOSPODA U KOPACKAMA!
GOXY:)
Нема коментара:
Постави коментар