Evo, naše sportsko društvo je napunilo 70 godina. U tom broju su se, sedam puta po deset i deset puta po sedam, ravnopravno našli magični broj 7 i magični broj 10. Sedmica je magična i mistična (sedam svetskih čuda, sedmorica protiv Tebe, sedam žica na liri, sedam dana u sedmici, sedam gora, čizme od sedam milja), a desetka je osnova i početak dekadnog sistema. Neki od onih koji su osnovali Jugoslovensko sportsko društvo "Partizan" rođeni su pre Partizana, mi koji smo mlađi ne smemo ih ni pitati kakva je to bila pustoš u vremenima kad još nije bio nastao Partizan. Naše sportsko društvo nastalo je kao posledica želje za ljudskim dostojanstvom u zemlji oslobođenoj od fašističkih zveri i zverstava. Na početku našega sportskog društva stoje ljudi čija sudbina današnjim generacijama izgleda neverovatna. Na primer, sudbina velikih naših partizanovaca Iliješa Špica i Artura Takača, koji su bili veliki sportisti, a u Drugom svetskom ratu su doživeli internacije, šikaniranja, imali svakodnevne bliske susrete sa smrću. I to samo zato što su bili jevrejskog porekla. Partizan im je vratio ljudsko dostojanstvo, a oni su Partizanu darovali najviše što su imali i što su mogli. I svaki dan ga činili moćnijim. Molim vas da učinite jedan aplauz u zahvalnost ovoj dvojici naših članova i naših trenera, bez kojih naše društvo, a posebno fudbalski klub ne bi bilo ono što jesu. Naše je sportsko društvo proizašlo i imenovano je po najčasnijem oslobodilačkom pokretu dvadesetog veka. U njemu su trčali, plivali, skakali i loptali se najveći trkači, plivači, skakači i loptači one velike zemlje i ove današlje republike. U Partizanu su igrali momci i devojke svih nacionalnosti i svih rasa, mi se time ponosimo. Ponosimo se što je naš najveći fudbaler Bobek, rođeni Zagrepčanin, dao najviše golova za reprezentaciju. Ponosimo se što ga je u tome dostigao Milan Galić, ratno siroče, bez kojega Partizan ne bi bio Partizan. Ponosimo se našim vaterpolistima Jankovićem, Sandićem, Muškatirovićem, Milanovićem, ljudi, oni su sedam puta bili prvaci Evrope! Ponosimo se Franjom Mihalićem, Fahrudinom Jusufijem, Milošem Milutinovićem, Vladicom Kovačevićem, Milutinom Šoškićem, Momčilom Vukotićem, Draženom Dalipagićem, Draganom Kićanovićem, Aleksandrom Đorđevićem, Vladom Divcem, ponosimo se svima koji su u ma kojem sportu u Partizanu učinili nešto veliko. Ova imena navodim, i molim da mi niko ne zameri što taj spisak ne mogu proširiti. Znate i sami da bi mi za nabrajanje svih velikih imena našeg Partizana malo bio i čitav jedan dan. Njih nabrajamo čitav život, svojoj deci, unucima, prijateljima. Sa nostalgijom i zahvalnošću.
A Peku Dapčeviću, Svetozaru Vukmanovića Tempu, Otmaru Krajačiću, Koči Popviću neka je slava i hvala što su pobedili fašizam i osnovali Partizan!
Smrt fašizmu - da živi Partizan!"
Нема коментара:
Постави коментар