Poslednji derbi koji sam pohodio bese onaj sa Jojicevom tackom na kraju. Moja divna prijateljica, inace sjajan ortak i tada koleginica sa posla, i ja, krenemo da se druzimo. Prva prica, naravno o sportu, vidi ona kako mi cakle okice na sam pomen Partizana, i izusti: volela bih na derbi sa tobom. Da li si bila nekad? Nikad! Prodje sest-sedam meseci, ona se preseli, promeni skolu, proredise se druzenja, pred derbi mi stize sms: Idemo?! Krenem, ona me uredno saceka u Bgd, ispijamo pivo, ubijamo vreme, kad... karte ni za lek! Kod blagajni haos, karte samo za one koji su prethodno rezervisali. Velike grupe Grobara iz svih krajeva ex-yu marsiraju ka Jugu, kao u stara dobra vremena, grmi sa svih strana: UZALUD TRUD, DZABA VAM SVE... Sretnemo Misu Tumbasa podno severa JNA, razmenimo Zurnal za informaciju, Misa ne moze da pomogne. Cume stoji sa nekim likom iznad nasih blagajni dole, pokaza mi glavom na obliznju kladionicu. Udjem unutra, svi cute, lik polozi dve novcanice na sank, momak mu tutnu nesto u ruke. Pitam jednog, drugog, svi cute ko zaliveni. Izvadim ja dve crvene, polozim ih na sank. Pokri ih ruka, pruzi mi komadic papira. Uzmem, izadjem, i gotovo! Jedan Jug u ruci, premija! Pola sata do pocetka, fali mi jos jedan Jug. Vrtim se, nervozan, cura cedi na betonu kod blagajni, pusi, ali mirna, predoseca... Sretnem moje Leskovcane, znam decka, imenjak moj, bio u Briselu, video ga ja na tv. Zdravo, Zoki, sta je ovo sa kartama? Ne pitaj, brate, ovo nikad nije bilo!? Odvojim se od njega, naletim na jednog visokog suvonjavog momka. `Oces Jug, pita, i pokazuje mi dva spojena prsta, kaziprst i srednji, spojene, znaci jos dve hiljade. Hocu, ali nemoj da me ispalis, pokazujem na curu, dole na betonu. Ne brini, brate! Na ulazu pretres, mojoj pratilji oduzese sve, banane, sendvic, narandze, vodicu... sve! Policajac ispod vizira se smeje, kaze joj, a vi se bas dobro opremili... za derbi!? Moj ortak u cudu. Udjemo na 15 minuta do pocetka, Jug prepun, ali se izborimo za dve stolice, levo od semafora, oko nas grobari huligani urlaju o Vucicu, Covicu, arapima, Rusima... a, da, cura navija za one sa suprotne tribine!? Hoces da slikas, kavaljerski pitam, neka tuzna i ruzna koreografija na severu, potrazim oci okolnih huligana, oni klimnu glavama, rekoh, slikaj slobodno, ako zelis. Neka, odgovori ona, i spusti mobilni... hajde da navijamo!? E, da. Kad sam joj pomagao da se popne na stolicu, upozorio je ovako: slobodno se osloni na mene, evo ti rame, ledja, skaci mi na glavu, ako treba. Niko ti nece nista, ne boj se, mi smo GROBARI, VELIKI DZENTLMENI! Ja cu te neprestano imati u vidu, samo pazi, molim te. Ako Partizan da gol, ja poludim istog trenutka, i urlam, i vristim, i skacem, nemoj da se uplasis, samo jedno obavezno uradi: SIDJI SA STOLICE! Ili jos bolje, sedni na nju, skupi se malo, da ne poletis na talasu, jer bice ludnica! I BI LUDNICA!!! Igra nikakva, Partizan bolji, redja sanse u drugom poluvremenu, gol visi u vazduhu. Poslednji minut: JOOOJIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIC!!! Pocnem da ludujem, udarim desnim stopalom u naslon stolice, zanesem se, komsija hooligan mi pruza podlakticu, istetoviranu, ogromnu, bilder neki, sigurno, prihvatim je ja, uspravim se, urlamo, vristimo, besni od srece, radosti, TITULA, COVECE! U nekom trenutku flash, shvatim da nisam sam dosao na derbi, pogledam levo, NEMA JE, BRATE MILI, NE POSTOJI!? Dva minuta nista! Lutam pogledom, levo-desno, gore-dole... kad, sa ograde dole, dizu se ruke, ma rucerde Grobara, a na njima moja draga prijateljica, putuje ka meni!? Majko mila, na rukama mi je donesose, ugruvanu, preplasenu, zbunjenu... smejem se ja, popravljam sve na njoj, bluzicu, frizuru, sminku, grlim je, ljubim, tesim, pitam za povrede. Nista, kaze, samo nekoliko ogrebotina!? Pogledam dole, ona bosa jbt!? Gde su ti cipelice, sleze ramenima, kad, sa ograde, odozdo PUTUJU I CIPELICE, salju Grobari WESTERN UNION, iz ruke u ruku, ljubazni svi u p.m. Pitaju, gospodjo, jesu vase cipelice, OBUVAMO NASEG TRADICIONALNOG RIVALA, posto smo ga prethodno izuli, gotovo, kraj derbija. Gazimo sa Autokomande ka Slaviji, grmi pobednicka pesma Grobara, prestizemo jednog lika, kad on zaustavi rukom nju, i pita je: gospodjo, kako vam se svideo derbi!? Zagledamo malo bolje, a ono, policajac, onaj sa ulaza, sada u civilu, bez opreme i vizira, onaj sto nam je oduzeo sve prilikom ulaska. Nasmejasmo se od srca: DOBAR, DOBAR, ODLICAN DERBI! Zoran
Нема коментара:
Постави коментар