TAKO TO RADE LEGENDE JUGA!!!

Odmah se videlo, stara je to skola GROBARA.Usporen stisak ruke , prodoran i ostar pogled , ali i toplina ljudskog zagrljaja koja je usledila.Oseti se to, nema tu lazi nema tu mudrovanja.
Naravno , nisam ni ja od juce(mada se tako cesljam) i nisam na prvu "progutao udicu".Mozda sam izgledao nezainteresovan ali, dok su drugi nazdravljali i imali sta da kazu, cisto sam se dao malo u analizu coveka koji je delovao najtajanstvenije ali i najprirodnije.
Prvi utisak,prva njegova izgovorena recenica , prvi pokreti , mimika...nekako su osvajali, ulazili i prodirali u mali mozak.Kao da sam rastao s njim , kao da sam ga vec vidjao , kao da smo ortaci sto godina.Dok ostali pricaju, neobjasnjivo mi u ludoj glavi , dolaze slike sa JUGA gde trazim ovaj lik u nasim vremenima.Trazim ga, dok me je "gazio"konj i pendrecio pandur protiv Rome,dok smo se vijali sa musavima po okolnim ulicama, trazim ga pored sebe u Splitu,Sarajevu,na Kantridi...
Neobjasnjivo ali istinito.Bas kao sto to vece rece i prisutni BRAT iz kraja:"Ne znam ljude i prvi put ih vidim , ali kao da smo 100 godina poznanici"...sve je islo u tom smeru.Kasnija klopa,voznja u automobilu, price i pricice, detalji i minuti , stvarali su neopisiv osecaj bratstva i postovanja prema coveku"misteriji" , ali i "procitanoj knjizi" u isto vreme.
I sutradan je sve u mojoj blesavoj glavi dobilo potvrdu.Svoji na svome,okruzeni betoncinom hrama i stolicama Pionira,pomoglo mi je da konacno dobijem sve odgovore na moja pitanja i nedoumice.DA, covek je GROBARCINA, ona izvorna,stara, prekaljena i prepredena.Bas ona koju si na JUGU mogao sresti na svakom koraku, a danasa je to nazalost, retkost.Bas onakva kakve sam poznavao, imao pored sebe, pamtio i voleo.GROBARCINA koja PARTIZANU daje sve a ne trazi nista!
Neko ko se takav radja i ne moze se prevaspitati i nabediti.

 I evo,bas sada da me neko pita zasto sve ovo pisem-zaista ne znam.Neobjasnjivo, bas kao sto je nekima neobjasnjiv i sulud nacin na koji me je ovaj covek jednostavno "kupio".Ne, naravno da to nije ni poklonjen dres ni voznja, paznja, placeno pice...Naravno da nisu price iz zivota,tribine, mladosti, sa"posla"...Rekao sam vec,ne kopcam se ni ja bas natraske...ALI...
Borac vodi 1:0,nervozni "navijaci"pljuju i psuju svakog koga stignu i do koga lopta dodje."Prodane duse,nesposobnjakovici, djubrad..."svuda okolo odzvanja i svuda odjekuje...Cutim i trpim,jedem se u sebi i patim za starim vremenom...Neko od prisutnih u blizini se obraca mom BRATU i izbezumljeno urlice:"Pa,kad ce vise..."Sledi odgovor koji me vraca u zivot, kupuje za sva vremena, i koji stavlja slag na tortu misljenja o ovom coveku.Nonsalantno i samouvereno:"Ako ga ne daju sad,dace u drugom tri komada",izgovorene reci koje kod drugih prolaze nezapazeno,ali ne i kod mene.MOJ COVEK,MOJ BRAT, MOJ JUG-odzvanja mi u glavi.Neko ko postuje dres svetinje i onog ko ga nosi, bez obzira na rezultat,dve leve noge ili ko je kakav i koliko zna.Tako se ponasa pravi, tako se postaje prava LEGENDA JUGA...I u bolu i u radosti,za razliku od razmazenih, na titule i pobede naviknute"navijace".To je ono dostojanstvo i posebnost koju smo izgubili vremenom i koju treba vratiti da se ne bi stopili sa drugima.

Eto,samo sam zeleo da se zna.Ima nas jos koji mozemo nesto promeniti.Ima nas, i te kako jos, koji ce JUG I GROBARSTVO braniti.
Jedan slucajan susret, jedno novo poznanstvo sa STARIM SMEKEROM mi daje nadu i snagu.Postojace SVETI JUG sve dok postoji makar i jedan od nas ODABRANIH!
i,da...jos nesto...PARTIZAN-Borac 5:1 KRAJ:)
GOXY:)