Bio je to planiran ali ipak susret"na slepo".Ona,devojka o kojoj sam mnogo toga lepog i pohvalnog cuo od drugih,a ja samo obican stari navijac naseg najdrazeg kluba i neko ko istinski ceni prave vrednosti.Miljenica mojih prijatelja,obozavano bice mnogih i igracica koja u svojoj bogatoj karijeri jos samo nije ostvarila svoj crno-beli san.Neko kome je sveti dres svaki dan u mislima pristao je sa zadovoljstvom da izdvoji svoje vreme i upozna se,posle jedne utakmice,sa nekim nepoznatim.Hala,mesto,utakmica,rezultat-nebitni,jedino bitan je onaj osecaj pri prvom pozdravu i pogledu.Onaj cudan osecaj kao da nekog znas citav zivot i da si opet video nekog poznatog i dragog.Osecaj postovanja,pripadnosti i starog prijateljstva...Rekoh da utakmica nije bitna ali napomenucu samo da je i tu dokazala zasto je jedna od nas.Odvazna i hrabra u najvaznijim momentima,najkorisnija kada je najpotrebnije.Nista drugo i nista vise,ali dovoljno da shvatim zasto o njoj mnogi pricaju i zele je u SVETINJI!Sve posle toga podsetilo me na davnasnju pricu naseg brata Бобан Цветковић ...Pricu o uzajamnoj ljubavi,autobusu,cekanju,neizvesnosti...Samo sto za razliku od tada,autobus je cekao a nas dvoje smo proveli,za mene iznenadjujuce divnih,15-ak minuta,dovoljnih da ovu devojku postujem i smatram kao zaista jednu od nas.Srdacnost,postovanje i iskrenost stali su u to kratko vreme razgovora dva,do tada,neznanca koji su se ponasali i osecali bas kao pravi prijatelji i visegodisnji poznanici.GROBARSTVO,zivot,karijera...sve je dotaknuto i uz malo reci opisano, kroz pogled,pokret i sjaj u ocima.Za tih 15 minuta-sve mi je bilo kristalno jasno i niko vise ne mora da me ubedjuje.Sada sam i ja istinski svedok jedne iskrene i neraskidive ljubavi koju su mi do sada mnogi samo prepricavali i pisali o njoj.I ja danas dragi moji,s ponosom mogu ovim putem svim GROBARIMA reci:DA,Brankica Hadzovic I NAS PARTIZAN-LJUBAV JE TO ISKRENA I CISTA!!!
GOXY:)
Нема коментара:
Постави коментар