SVE ZA JEDNU-JEDNA ZA SVE...UTAKMICA BROJ 2:

Od oko 150 miliona zena,izabrali su 12 "hemijskih produkata"i poslali u Tursku da tamo,kao i muskarci,pokazu svoju moc.U ekipi u kojoj je najstarija negde po godinama, "moja skolska" a najvisa visa za glavu od moje, 197cm visoke malenkosti,osecala se nervoza,nemoc i strah citavih 35 minuta.
Lepotom protiv hemije,osmehom protiv snage,inatom protiv udaraca,citavih 35 minuta, reprezentacija jedne malene zemlje zadavala im je probleme na koje nisu navikle i na koje nemaju resenja.Ana Milica ,Sasa , Dajana i ostale devojke,pokazale su da u kosarci nisu samo dovoljne snaga,prepotentnost,novac i moc.Treba imati "onu stvar",treba imati znanje,volju i hrabrost da jednoj"izvikanoj i nabildovanoj"neprikoslovenoj druzini pokazes zube,toliko jako da su se i same senke nasih igracica plasile.
Istrpeli smo sve udarce,izkulirali sva omalovazavanja na terenu,dovodili ih do ludila ,kazem,citavih 35 minuta.To je sasvim dovoljno da znaju s kim i kakvim GRACIJAMA su imale posla ...I sasvim dovoljno da vec sada mozemo biti ponosni i reci:
BRAVO NASE SAMPIONKE!!!Bravo Marina I DVANAEST VELICANSTVENIH!!!
IDEMO DALJE...KORAK PO KORAK!!!