5 oktobar 2013-te.....Posle godinu ipo dana neigranja,dosao je taj dan,te prve utakmice. Bez straha,sa osmehom ali moram priznati sa glavom punom razmisljanja MOGU JA TO,OVO CU OVAKO,OVO CU ONAKO su misli koje su mi se celim putem do TAMO vrsljale po glavi.Izlazim na teren,pocinje zagrevanje i na tribinama vidim nepoznatog COVEKA kome se javljam Iz nekog razloga se javljam jer ne znam ko je i nemam taj obicaj ali rekla sam Cao i dobila mahanje nazad . Pocinje utakmica,ja kao pala s marsa,kao da nisam igrala 10 godina ,puno mi igraca na terenu,malo izgubljen osecaj zbog tolike pauze,malo pazim na koleno..Sve je tako cudno.Vracam se SEBI dajem 3 trojke za redom,odlucujem utakmicu u zadnjim sekundama ,pobedjujemo...Ja srecna zbog pobede,razmisljam,odlucila sam prvu utakmicu posle tolike pauze,Bog mi je vratio za sav trud i rad tokom celog oporavka..No,ovo je uvod samo u pricu Izlazim iz hale,ceka me COVEK koji mi je mahnuo. Moj, sada Goxy Upoznajemo se....Sada je 5 oktobar 2014-te. Godinu dana je proslo,zelim da ti se ZAHVALIM za 365 dana pracenja,paznje,ljubavi,bodrenja,postovanja,prijateljstva pre svega.... Bio si tu kada mi je bilo tesko u pocetku.Bio si tu kada sam slavila,bio si tu za razgovor,bio si tu za apsolutno sve. I sada si tu i zelim da tako i ostane jer se dobri ljudi retko nalaze a ja sam eto nasla i tog dana sam bila zahvalna Bogu za eto te dve stvari,meni vec sada jako bitne. Hvala Goxy na svemu,hvala na neizmernoj podrsci,hvala sto si tu,hvala sto postojis...Ostani takav kakav jesi,samo takav,ni mrvicu nemoj da mi se promenis jer te onda necu voleti Hvala na svemu drugar moj najdrazi !!!!
Нема коментара:
Постави коментар