MANEKENI U KOPACKAMA-"RUDARI"U PATIKAMA
Odavno sam prestao da sa nekim zarom gledam na reprezentativne selekcije ove drzave.Od onih bljutavih dogadjanja sa Zeljkom Obradovicem i sramnog odnosa tadasnjih njegovih izabranika prema njemu,dresu koji nose i medjusbnog odnosa,pa sve do"pozivanja u hor"a ne u nacionalnu selekciju Sinise Mihajlovica,"-kardio naboj"vise ne postoji.
Moje shvatanje odnosa prema grbu i odnos danasnjih pozivanih momaka,izgleda da se toliko razlikuje da vise nema nikakve svrhe gledati nabedjene manekene koji bi jos,da mogu,uvodili red i u nase glave i razmisljanja.
Jucerasnja utakmica protiv"mocnih Jermena" i izjave igraca,samo dokazuju jos jednom zasto nam je fudbal tu gde jeste i zasto na njega vise sada gledamo kao sprdnju nego kao strast,ljubav i najvazniju sporednu stvar na svetu.Izlizana fraza, da svi igraju fudbal ,moze jedino da prodje kod naivnih.Zato i,"velike kritike upucene nama,da smo samo spremni na "pljuvanje i omalovazavanje:nisu na mestu.Reprezentativci konacno moraju da shvate da njihova imena nisu dovoljna da se bilo ko pobedi na terenu,pa makar se i ekipa s ulice zvala kao protivnik.Manekenisanje pojedinaca,nadobudno ponasanje,igra za sebe a ne drugove...nikada nikog nece "pobediti"na terenu pa makar timovi iz kojih nasi momci dolaze zvali se Mancesteri,Interi,Reali,Celziji,Anderlehti i ostali.
Porazi postoje uvek kao opcija na terenu.Ali,i zadnja SP za kosarkase i kosarkasice jasno govore da oni ne moraju biti toliko bolni.Kada u njemu vidis jednog Nenada Krstica i Milica Dabovic da se bacaju za loptom,krvare i "ginu",kada osetis da je grb na dresu deo njihovog srca a ne "stajlinga"...e tad poraz dozivljavas kao pobedu.Tada ti je puno srce jer znas da te reprezentuje neko kome je stalo,ko voli i ko se bori.Znas da su dali sve od sebe i da svaka suza govori koliko im je krivo i zao jer svoj narod nisu do kraja usrecili.
Dakle manekeni,mozete da izgubite i od Tadzikistana ili Bocvane.Mozete da nereseno igrate koliko god zelite ali...UPAMTITE-kad god ostavite srce na terenu,kada se borite i ginete-niko ni rec kritike nece reci.Sve dok ,roze,tirkizne,plave ili pink kopacke,budu sam "igrale"na terenu,budite spremni na kritike.
JER,IZGLEDA OVDE NEKI MISLE I SVOJOM GLAVOM!!!
GOXY:)
Odavno sam prestao da sa nekim zarom gledam na reprezentativne selekcije ove drzave.Od onih bljutavih dogadjanja sa Zeljkom Obradovicem i sramnog odnosa tadasnjih njegovih izabranika prema njemu,dresu koji nose i medjusbnog odnosa,pa sve do"pozivanja u hor"a ne u nacionalnu selekciju Sinise Mihajlovica,"-kardio naboj"vise ne postoji.
Moje shvatanje odnosa prema grbu i odnos danasnjih pozivanih momaka,izgleda da se toliko razlikuje da vise nema nikakve svrhe gledati nabedjene manekene koji bi jos,da mogu,uvodili red i u nase glave i razmisljanja.
Jucerasnja utakmica protiv"mocnih Jermena" i izjave igraca,samo dokazuju jos jednom zasto nam je fudbal tu gde jeste i zasto na njega vise sada gledamo kao sprdnju nego kao strast,ljubav i najvazniju sporednu stvar na svetu.Izlizana fraza, da svi igraju fudbal ,moze jedino da prodje kod naivnih.Zato i,"velike kritike upucene nama,da smo samo spremni na "pljuvanje i omalovazavanje:nisu na mestu.Reprezentativci konacno moraju da shvate da njihova imena nisu dovoljna da se bilo ko pobedi na terenu,pa makar se i ekipa s ulice zvala kao protivnik.Manekenisanje pojedinaca,nadobudno ponasanje,igra za sebe a ne drugove...nikada nikog nece "pobediti"na terenu pa makar timovi iz kojih nasi momci dolaze zvali se Mancesteri,Interi,Reali,Celziji,Anderlehti i ostali.
Porazi postoje uvek kao opcija na terenu.Ali,i zadnja SP za kosarkase i kosarkasice jasno govore da oni ne moraju biti toliko bolni.Kada u njemu vidis jednog Nenada Krstica i Milica Dabovic da se bacaju za loptom,krvare i "ginu",kada osetis da je grb na dresu deo njihovog srca a ne "stajlinga"...e tad poraz dozivljavas kao pobedu.Tada ti je puno srce jer znas da te reprezentuje neko kome je stalo,ko voli i ko se bori.Znas da su dali sve od sebe i da svaka suza govori koliko im je krivo i zao jer svoj narod nisu do kraja usrecili.
Dakle manekeni,mozete da izgubite i od Tadzikistana ili Bocvane.Mozete da nereseno igrate koliko god zelite ali...UPAMTITE-kad god ostavite srce na terenu,kada se borite i ginete-niko ni rec kritike nece reci.Sve dok ,roze,tirkizne,plave ili pink kopacke,budu sam "igrale"na terenu,budite spremni na kritike.
JER,IZGLEDA OVDE NEKI MISLE I SVOJOM GLAVOM!!!
GOXY:)
Нема коментара:
Постави коментар