IGRACIMA SVAKA CAST - TACKA!
A mi smo definitivno postali ista bagra kao i ostali, od kojih smo se razlikovali i od kojih smo bili kilometrima udaljeni.Opet su "iskreni navijaci" docekali svoju pozornicu i poligon za vezbe srozavanja svega onoga sto su legende navijackog JUGA gradile i gajile godinama. Danima nemocni, bez "materijala" za pljuvacinom i nasladjivanjem svojih bolesnih emocija, cekali su opet prvi trenutak i docekali ga. Po scenariju onih koji nisu ni vredni pomena i koji vec godinama cekaju da izadju iz svojih rupa, spremni da nam "pomognu" u sopstvenim razmiricama,sinoc su pojedini opet docekali "pet minuta slave". Pod izgovorom nekakve "kosmicke ljubavi" prema klubu i pod sloganom "placena karta - jebanje mamice besplatno", godinama grupa ubacenih elemenata seje razdor medju nama, igracima i SVETINJOM, radi isto, a mi, "neiskvareni navijaci", ceskamo se i nerviramo.Godinama nam uvode pravila dzungle iako smo odgajani na aplauzu, zvizduku, bodrenju i suzama za nase igrace.
Stefan Babovic je sinoc bio OCAJAN I LOS,za razliku od Dile,kada je u prvoj utakmici, imajuci protiv sebe 15000 navijaca dao gol i rasteretio momke pred revans ili kada je naceo Steauu u revansu ili kad je u Borisovu pretrcao najvise od svih, uklizavao, borio se i ginuo... Nista bolji nisu bili ni Vule, Fabrisio,Petrovic,Zivkovic... Bili su onoliko dobri,koliko su placeni,koliko mogu i znaju. Bili su spremni, zeljni i radi...Ali, protiv "milionskog" Batea, protiv znanja adekvatnog plati i protiv iskustva, vise nisu mogli. Prvi sam u momentima "emotivnog navijackog ludila" , kao i uvek, vristao i psovao, grdio... Ali, posle svega, cestitao i bio zahvalan svakom ko je taj dres i jednom obukao doprinevsi da vec sutra gledam istu onu LE koja je do juce onim "iskrenim navijacima" bila kilometrima nedostupna i nedostizna.
Ljubav nije samo u pobedama! Ljubav nije kada dobre igre smatras normalnim, a u porazima jedva cekas da sidjes do ograde istoka i zapada i uz "kupljenu kartu" pominjes SVOM IGRACU majku, oca, familiju, suprugu, decu...To su frustracije i stvari koje nama NIKADA nisu bile svojstvene i koje ja nikada necu prihvatiti, makar na terenu bilo jedanaest dunstera sa dve leve noge. Oni su MOJI, ja svoje meso ne jedem i BOLJE NEMAM!!!
I na kraju, za sve one koji imaju cak i vremena da misle o tome da li je jedan mali, obicni vojnik PARTIZANA bio sinoc i koliko iskreno sve ovo radi...Ostacete uskraceni i dalje biti u nedoumici da li sam foteljas, palamud, jajara, prepodoban ili placenik. Mozda sam zaista foteljas koji stadiona nikada video nije, mozda jednostavno nisam imao sredstava za dolazak jer ih usmeravam na neke "GROBARSKE snove" ili su moju kartu zasluzili "iskreni navijaci" poslati da pljuju i psuju momke? Neka vam, dezurni dusebriznici, i dalje sve bude "mozda" u vasim frustrirajucim zivotima. Ja znam da ga SIGURNO VOLIM, i da, bio prvi ili zadnji, svi u njemu su moja BRACA i PRIJATELJI, ODABRANI da nas predstavljaju i prikazuju kao PARTIZAN!!!
A vi i dalje,motivisani od strane placenih novinara, pljujte po SVETINJI. Juce: Neca,Scepa, Markec...danas: Babovic, Petrovic, Zivko... sutra vec neka nova zrtva i ciljna grupa. Vi i zivite tako...od danas do sutra...SAMO JE PARTIZAN VECAN!!!
GOXY:)
Нема коментара:
Постави коментар