ZASLUGE, IDEJA I DIVLJENJE IDU SAMO BRATU SIBALICU, MI OSTALI SMO SAMO TU DA MU POMOGNEMO NA BILO KOJI NACIN!!!
GOXY
Grobari bi i na kraj sveta ako treba za Partizan
Ljubav prema istom klubu, Partizanu, spojila je blogera i pustolova koji su došli na ideju da u Japanu traže pomoć za bivšeg šampiona Evrope.
Sibalić u Japanu sa zastavom Partizana
Imali smo prilike da se uverimo da u proteklom periodu u Srbiji ljubav navijača prema svojim klubovima često prelazi granicu i da to nije samo dva sata nedeljno gledanja svojih pulena kako se bore za trijumf. U bujici loših vesti za navijače tima iz Humske, pustolov iz Kraljeva Dragan Šibalić i jedan od najpoznatijih sportskih blogera, Goksi, odlučili su da zajedničkim snagama pokušaju da pomognu jednoj od najvećih ljubavi – Partizanu.
Ideja je da Šibalić koji je biciklom prešao dug put od Srbije do Japana iskoristi priliku što se nalazi u "Zemlji izlazećeg sunca" kako bi pokušao da zainteresuje tamošnje kompanije da ulože u ekipu koja se nalazi na samom vrhu po pitanju slavne prošlosti u Evropi, pomognu opstanak Partizana i tako učine veliku uslugu svima onima koji vole Partizan isto koliko i Goran i Dragan.
Šibaliću će u ovom poduhvatu desna ruka biti Goksi koji je sastavio pismo za japanske biznismene kojima će biti predočena slika dešavanja u crno-belom taboru, sve sa željom da sa dalekog istoka stigne novac koji će olakšati zimske dane u Humskoj. Pismo Goksija Blogera inspirisano Draganom Šibalićem vam prenosimo u celosti:
Poštovana gospodo, dragi prijatelji i veliki domaćini: Uz veliku zahvalnost za ukazanu čast za prijem u vašu, svetski uglednu kompaniju, želim ovim pismom da vam se predstavim i da vam približim razloge ovog mog poduhvata. Zovem se Dragan Šibalić i dolazim iz Srbije, jedne male evropske zemlje iz srca Balkana, koja je preživljavala i preživljava turbulentna dešavanja,kako tokom svoje istorije tako i dan danas. Pošto ovo nije "političko pismo" i pošto su moji motivi izričito sportski, želim da vam ovom prilikom predstavim i klub za koji živim, navijam i kojeg bodrim, a koji mi je podjednako važan kao moja porodica i zemlja iz koje dolazim. Naime, uporedo sa zastavom moje Srbije na ovom putu sam nosio i zastavu mog Partizana, kluba svetle tradicije, istorijskog imena i velikih uspeha. Nosio sam zastavu mog kluba koji je u evropskim okvirima, NBA pričama i svetskim razmerama poznato i cenjeno ime. Svuda, osim u mojoj zemlji. Klub koji je u svojoj istoriji dao svetske veličine košarkaške igre, danas u Srbiji pokušava da bude ugašen iz raznih kuhinja i mračnih uglova. Danas se njemu uskraćuju izvori prihoda, podmeću razne nesportske priče i pokušavaju se nipodištavati svi uspesi koje je u svojoj istoriji imao. Klub koji je bio evropski prvak 1992, klub koji ima još tri osvojena evropska trofeja "Radivoja Koraća", 21 osvojenu titulu svoje zemlje, 13 kupova i šest regionalnih titula, danas voljom nekih moćnika je na ivici egzistencije. KK Partizan je prvi klub sa ovih prostora koji je odigrao i prvu zvaničnu utakmicu sa jednom NBA ekipom, a ta čast mu je pripala zbog velikog broja igrača koje je "dao" toj najboljoj ligi na svetu. Verujem da su i vama poznata imena poput Vlada Divca. Žarka Paspalja, Predraga Danilovića, Željka Rebrače, Aleksandra Đorđevića... pa sve do danas prisutnih ili na draftu izabranih Nikole Pekovića, Bogdana Bogdanovića ili Nikole Milutinova. KK Partizan se može dičiti i takvim veličinama poput Dragana Kićanovića, Dražena Dalipagića, Gorana Grbovića Nikole Pecarskog, Dragana Todorića i sa stotinama najpoznatijih evropskih i svetkih zvezda koje su ponikle u njemu. Može se pohvaliti trenerskim veličinama poput profesora Aleksandra Nikolića, Dušana Ivkovića, Želimira Obradovića ili Duška Vujoševića. Njegova velika dika i ponos smo i mi navijaci, tzv Grobari poznati po vernosti, privrženosti i velikom odricanju za naš klub. U sklopu svega toga može se podvesti i ovaj moj "put u nepoznato" na koji sam se odvažio želeći da pomognem svojoj velikoj ljubavi, Partizanu iz Beograda. Moja pomoć je malena i svestan sam da neću puno pomoći tako što ću zastavu mog kluba razviti na svakom metru svetskog tla. Svestan sam da svet zna za moj klub i da je čuo za njega, ali da su mu daleki problemi u kojem se trenutno nalazi. U nemogućnosti da nađe lokalne sponzore, sprečen da normalno funkcioniše i živi, moj klub traži i vašu pomoć. Traži nekog iz daleka koji je spreman da pomogne ili pošalje signal da je spreman da pomogne. Moj klub je na ivici egzistencije. Moja ljubav kao i ljubav svih Grobara je još veća u ovom trenutku, ali je naša pomoć mizerna.Vi, kao ogromna, uspešna i svetski poznata kompanija možete ovo pismo da ignorišete i da se pravite da ga niste ni pročitali, ali možete da napravite mnogo za trend, brend i imidž svoje kompanije. Sponzorstvom ili donatorstvom, možda ćete baš vi biti ti koji ćete biti upamćeni kao neko ko je ponovo pokrenuo ikonu evropske i srpske košarke. Novac i moć mogu da kupe sve ali ljubav i privrženost ne. Zato razmislite, raspitajte se, dođite i vidite. Kao što ste vi mene ovde srdačno i bratski primili, primiće i vas moj klub, spreman da se dogovori, prihvati i uzme savet. Hvala vam unapred, i da ništa ne preduzmete ili da ignorišete moje pismo, moja ljubav ni ljubav ostalih navijača neće ništa biti manja ni sa vama ni bez vas. Samim pokušajem da dođem do vas biciklom i prenesem ovo, dovoljno sam rekao o tome koliko nam Partizan znači. Izbor je vaš a naše je da se držimo slepo i dalje davno izrečene misli našeg poznatog pesnika i velikog Partizanovca, čika Duška Radovića: "Za sve se navija, Partizan se voli". Srdačno vas pozdravljam i želim svu sreću u daljem biznis životu vaše velike kompanije,
rečeno je u pismi koje će čovek koji je prešao 12 i po hiljada kilometara za 185 dana biciklom do Japana predate tamošnjim kompanijama.
Navijači Partizana su ponovo uspešno položili ispit a za to su naravno najzaslužniji čuveni "časovi ljubavi".
GOXY
Grobari bi i na kraj sveta ako treba za Partizan
Ljubav prema istom klubu, Partizanu, spojila je blogera i pustolova koji su došli na ideju da u Japanu traže pomoć za bivšeg šampiona Evrope.
Sibalić u Japanu sa zastavom Partizana
Imali smo prilike da se uverimo da u proteklom periodu u Srbiji ljubav navijača prema svojim klubovima često prelazi granicu i da to nije samo dva sata nedeljno gledanja svojih pulena kako se bore za trijumf. U bujici loših vesti za navijače tima iz Humske, pustolov iz Kraljeva Dragan Šibalić i jedan od najpoznatijih sportskih blogera, Goksi, odlučili su da zajedničkim snagama pokušaju da pomognu jednoj od najvećih ljubavi – Partizanu.
Ideja je da Šibalić koji je biciklom prešao dug put od Srbije do Japana iskoristi priliku što se nalazi u "Zemlji izlazećeg sunca" kako bi pokušao da zainteresuje tamošnje kompanije da ulože u ekipu koja se nalazi na samom vrhu po pitanju slavne prošlosti u Evropi, pomognu opstanak Partizana i tako učine veliku uslugu svima onima koji vole Partizan isto koliko i Goran i Dragan.
Šibaliću će u ovom poduhvatu desna ruka biti Goksi koji je sastavio pismo za japanske biznismene kojima će biti predočena slika dešavanja u crno-belom taboru, sve sa željom da sa dalekog istoka stigne novac koji će olakšati zimske dane u Humskoj. Pismo Goksija Blogera inspirisano Draganom Šibalićem vam prenosimo u celosti:
Poštovana gospodo, dragi prijatelji i veliki domaćini: Uz veliku zahvalnost za ukazanu čast za prijem u vašu, svetski uglednu kompaniju, želim ovim pismom da vam se predstavim i da vam približim razloge ovog mog poduhvata. Zovem se Dragan Šibalić i dolazim iz Srbije, jedne male evropske zemlje iz srca Balkana, koja je preživljavala i preživljava turbulentna dešavanja,kako tokom svoje istorije tako i dan danas. Pošto ovo nije "političko pismo" i pošto su moji motivi izričito sportski, želim da vam ovom prilikom predstavim i klub za koji živim, navijam i kojeg bodrim, a koji mi je podjednako važan kao moja porodica i zemlja iz koje dolazim. Naime, uporedo sa zastavom moje Srbije na ovom putu sam nosio i zastavu mog Partizana, kluba svetle tradicije, istorijskog imena i velikih uspeha. Nosio sam zastavu mog kluba koji je u evropskim okvirima, NBA pričama i svetskim razmerama poznato i cenjeno ime. Svuda, osim u mojoj zemlji. Klub koji je u svojoj istoriji dao svetske veličine košarkaške igre, danas u Srbiji pokušava da bude ugašen iz raznih kuhinja i mračnih uglova. Danas se njemu uskraćuju izvori prihoda, podmeću razne nesportske priče i pokušavaju se nipodištavati svi uspesi koje je u svojoj istoriji imao. Klub koji je bio evropski prvak 1992, klub koji ima još tri osvojena evropska trofeja "Radivoja Koraća", 21 osvojenu titulu svoje zemlje, 13 kupova i šest regionalnih titula, danas voljom nekih moćnika je na ivici egzistencije. KK Partizan je prvi klub sa ovih prostora koji je odigrao i prvu zvaničnu utakmicu sa jednom NBA ekipom, a ta čast mu je pripala zbog velikog broja igrača koje je "dao" toj najboljoj ligi na svetu. Verujem da su i vama poznata imena poput Vlada Divca. Žarka Paspalja, Predraga Danilovića, Željka Rebrače, Aleksandra Đorđevića... pa sve do danas prisutnih ili na draftu izabranih Nikole Pekovića, Bogdana Bogdanovića ili Nikole Milutinova. KK Partizan se može dičiti i takvim veličinama poput Dragana Kićanovića, Dražena Dalipagića, Gorana Grbovića Nikole Pecarskog, Dragana Todorića i sa stotinama najpoznatijih evropskih i svetkih zvezda koje su ponikle u njemu. Može se pohvaliti trenerskim veličinama poput profesora Aleksandra Nikolića, Dušana Ivkovića, Želimira Obradovića ili Duška Vujoševića. Njegova velika dika i ponos smo i mi navijaci, tzv Grobari poznati po vernosti, privrženosti i velikom odricanju za naš klub. U sklopu svega toga može se podvesti i ovaj moj "put u nepoznato" na koji sam se odvažio želeći da pomognem svojoj velikoj ljubavi, Partizanu iz Beograda. Moja pomoć je malena i svestan sam da neću puno pomoći tako što ću zastavu mog kluba razviti na svakom metru svetskog tla. Svestan sam da svet zna za moj klub i da je čuo za njega, ali da su mu daleki problemi u kojem se trenutno nalazi. U nemogućnosti da nađe lokalne sponzore, sprečen da normalno funkcioniše i živi, moj klub traži i vašu pomoć. Traži nekog iz daleka koji je spreman da pomogne ili pošalje signal da je spreman da pomogne. Moj klub je na ivici egzistencije. Moja ljubav kao i ljubav svih Grobara je još veća u ovom trenutku, ali je naša pomoć mizerna.Vi, kao ogromna, uspešna i svetski poznata kompanija možete ovo pismo da ignorišete i da se pravite da ga niste ni pročitali, ali možete da napravite mnogo za trend, brend i imidž svoje kompanije. Sponzorstvom ili donatorstvom, možda ćete baš vi biti ti koji ćete biti upamćeni kao neko ko je ponovo pokrenuo ikonu evropske i srpske košarke. Novac i moć mogu da kupe sve ali ljubav i privrženost ne. Zato razmislite, raspitajte se, dođite i vidite. Kao što ste vi mene ovde srdačno i bratski primili, primiće i vas moj klub, spreman da se dogovori, prihvati i uzme savet. Hvala vam unapred, i da ništa ne preduzmete ili da ignorišete moje pismo, moja ljubav ni ljubav ostalih navijača neće ništa biti manja ni sa vama ni bez vas. Samim pokušajem da dođem do vas biciklom i prenesem ovo, dovoljno sam rekao o tome koliko nam Partizan znači. Izbor je vaš a naše je da se držimo slepo i dalje davno izrečene misli našeg poznatog pesnika i velikog Partizanovca, čika Duška Radovića: "Za sve se navija, Partizan se voli". Srdačno vas pozdravljam i želim svu sreću u daljem biznis životu vaše velike kompanije,
rečeno je u pismi koje će čovek koji je prešao 12 i po hiljada kilometara za 185 dana biciklom do Japana predate tamošnjim kompanijama.
Navijači Partizana su ponovo uspešno položili ispit a za to su naravno najzaslužniji čuveni "časovi ljubavi".
Нема коментара:
Постави коментар