expr:class='"loading" + data:blog.mobileClass'>

четвртак, 26. фебруар 2015.

GROBARIZAM!!!

 GROBARIZAM-Nedokuciv,nepojmljiv i dalek samo onima koji ga ne osecaju i ne razumeju.Zivot,ili veci njegov deo,ljubav jednaka onoj prema svom bliznjem,nesto sveto i nezasutavljivo za sve one koji ga nose u srcu.Taj osecaj se ne namece,on se ne kupuje i ne moze se usaditi na sliu.Jednostavno,ili si u njemu ili nisi.To je onaj osecaj opisan u mnogim pesmama o SVETINJI,onaj koji osetis pri svakom uzbudjenju pre utakmice,ili onaj koji te obuzme posle svakog poraza ili svake pobede.Sve je to deo onoga kada ostajes polse Hajduka,Arsenala ili Barse i pevas sa svojom BRACOM,a dusa te boli zbog izgubljene utakmice.Deo onoga kada sa najvecim zarom objasnjavas nekom zasto si bas taj koji pripada CRNO-BELOM SVETU i zasto je ON najveci...Samo parcence necega sto te obuzme posle svake pobede,bila ona u sahu,vaterpolu,ragbiju ili bilo kom sportu.Odavno izrecena misao velikog cika DUSKA RADOVICA:"Za sve se navija - PARTIZAN se voli",za nas nije samo mrtvo slovo na papiru.To je taj smisao zivota,razlika izmedju nas i ostalih,i istina koja nas cini posebnim.Ljubav sa kojom zivimo,ne trazeci nista za uzvrat,sem potrebe da smo svi takvi.Sveti grb,dres ili sal ne moze i ne sme da nosi onaj ko taj osecaj ne poseduje.Onaj do koga mu nije stalo i kome je svejedno da li je porazeni ili pobednik ili svako onaj ko ceka prvu priliku da pljuje,proziva ili omalovazava bilo koga ko je deo SVETINJE.Nama,jednostavno,ne treba niko ko zeli da zivi OD njega,a ne ZA njega.Koliko god nas je iskrenih,mi smo dovoljni da pokazemo sta znaci ziveti za PARTIZAN i koliko je to sveto.Znam da ce,posle ovog bloga,biti momaka koji ce,kao i jedan pre njih,poruciti:"Sta se palis toliko",ali ja im ne zameram.Svako ima svoj put u GROBARIZMU i svako pravo na svoje misljenje.Mnoge moje SESTRE i BRACA,kao i ja,izabrali smo ovaj iskreni i cist put ljubavi i istinske pripadnosti.Ostale ne primecujemo i ne doticu nas.Svaka poruka od nas za njih moze se uputiti samo kroz jednu,davno izrecenu misao:"Ne znam...Valjda sa godinama dolazi to da si sve mudriji,pametniji-da dobro razmislis pre nego sto ista uradis.Ali,kod nas je to izgleda drugacije.Svakim danom smo sve ludji i sve GA vise volimo.To je onaj osecaj kad lezemo uvece sa pesmom "Uvek pamtim onaj lepi dan",a budimo se sa pesmom "Ogrejace,obasjace sunce iznad Humske ulice".To je onaj osecaj kada setamo gradom,a u glavi odzvanja "I ZIVOT CU DA DAM AKO ZATREBA".Valjda je to ta ljubav - jebem li ga?"
 GOXY:)


Нема коментара:

Постави коментар